2008-04.pdf

I Z K N J I G E

“

A -

”

Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney

Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a, ex YZ1YZ

Kro}enje Nijagarinih vodopada teklo

je po planu. Ljudi su o tome pobo`no

govorili kao o jednom od zvani~nih sve-

tskih ~uda. Vestinghaus je izradio jo{

sedam generatora, {to je podiglo proiz-

vodnju struje na 50.000 konjskih snaga.

D`.E. je konstruisao i drugu elektranu

koja je tako|e koristila naizmeni~nu st-

ruju i izgradio jo{ jedanaest generatora.

2. oktobra 1895. godine. Ovaj je poduh-

vat bio predmet mnogih izve{taja u {ta-

mpi {irom sveta. Crnogorski princ do-

delio mu je “Orden Orla”. AIEE mu je

dao medalju "Eliot-Kreson" za njegova

istra`ivanja na polju visokofrekventnih

pojava. A lord Kelvin, sada velikodu{an

u pohvalama, izjavio je da je pronalaza~

"doprineo elektri~noj nauci vi{e nego bi-

lo koji drugi pojedinac tog vremena".

rolo{ke uslove nego i kako da prenosi ene-

rgiju bez `ica, a ovo se donekle prekla-

palo s ispitivanjem za koje se nadao da

}e mu omogu}iti da sagradi prvi svets-

ki radio-komunikacioni sistem.

Ohrabruju}i rezultati po~eli su da se

pojavljuju kada je postigao napon od je-

dnog miliona volti koriste}i koni~ni ka-

lem. Instiktivno je osetio da }e umesto

da poku{ava da izgradi sve ve}e i ve}e

aparate za visoke volta`e, isto posti}i s

ispravnom konstrukcijom relativno malih

i kompaktnih transformatora. Ovaj ga je

problem obuzimao, iako ne potpuno.

Jo{ je jedan istorijski doga|aj odmah

usledio. Naizmeni~na struja je isporu-

~ena jednoj od najranijih i najzna~ajnijih

mu{terija, kompaniji "Pitsburg Redacti-

on", koja je kasnije postala poiznata kao

ameri~ka "Aluminijumska kompanija".

Nova metalur{ka industrija ~ekala je na

visoki napon koja je samo naizmeni~na

struja mogla da pru`i. Kao {to je Tesla

predvideo, izrada aluminijuma uskoro je

omogu}ila razvitak avio-industrije.

Uskoro su motori na naizmeni~nu

struju bili gra|eni za metro i tramvaje,

za elektrifikaciju parnih lokomotiva, pa

su se ~ak i pro{irili i na Edisonove pod-

stanice.

Bez obzira na sve, pronalaza~a i Ves-

tinghausa su i dalje proganjali i brinuli

zlovoljni gubitnici. Kompanija je branila

svoje patente u vezi s naizmeni~nom

strujom na preko dvadeset parnica, uk-

lju~uju}i i onu ranije pomenutu koja je

do{la do vrhovnog suda SAD - u koji-

ma je Vestinghaus odneo ~istu pobedu.

Tu`io je i "D`eneral Elektrik", i tu je ta-

ko|e bio uspe{an. Ali, toliko parni~enje

je stvorilo javnu zabunu i za sobom os-

tavilo nesre}ne ljude. Neki od onih koji

su jednom hvalili Teslu sada su se trudili

iz petnih `ila da mu na{kode.

U nekim spektakularnim eksperi-

mentima koji su izgleda pobijali osnovne

zakone elektriciteta Tesla je i{ao do kra-

ja, ma gde on bio. Neki put se zaista na-

lazio na neo~ekivanim mestima.

Radio-cev, koja podrazumeva provo-

|enje struje kroz vakuum, jeste, prak-

ti~no uzev{i elektronska naprava. Njen

slu~ajni predak bila je vakuumska lampa

koju je 1883. godine izmislio Edison. Bio

je zainteresovan onim {to je kasnije po-

stalo poznato pod imenom Edisonov

efekat, no nije video vrednost u njemu;

drugi nau~nici poput Vilijema Prisa, D`.

A.Fleminga, Tesle, Elaje Tompsona i D`.

D`. Tompsona smatrali su da je opisani

fenomen nastao usled emisija nega-

tivnog elektriciteta, ili elektrona, koji su

prelazili sa zagrejanog elementa na hla-

dnu elektrodu. Edison, jo{ uvek zbunjen

i nezadovoljan {to nije prona{ao dobru

lampu, izvestio je da "efekat izgleda im-

presionira neke iz glavatog bratstva Sa-

vani~kog sveta". On sam je pre{ao na

kurentnije probleme.

Jedan od za~u|uju}ih aspekata rata

struja jeste i taj da se on, kao neki dre-

vni religijski sukob, jo{ uvek vodi. Svako

ko je ~itao nacionalnu reklamnu kam-

panju koju je poznih sedamdesetih god-

ina dvadesetog veka lansirao "D`eneral

Elektrik" zaklju~io bi pogre{no da je D`.

E. sam ukrotio Nijagaru i da je Tesla bio

samo jedan od mnogih uklju~enih pro-

nalaza~a.

B.A.Berend, nekada{ni podpredsed-

nik AIEE i pomni posmatra~ savremene

scene, napisao je: "^udna je osobina

neznalica da uvek idu iz jedne krajnosti

u drugu, i oni koji su nekada bili slepi

poklonici gospodina Tesle, egzalitarno

mu se diveci do stepena {to se mo`e

svideti onima koji su bolesno zavisni od

naduvane javne pohvale, sada su se

zdu{no trudili da ga upropaste."

Gardner H. Dejls iz "Nijagara Mohak

Pauer Korporation", obra}aju}i se Ame-

ri~kom institutu elektroin`enjera (AIEE),

5. aprila 1956. godine, prisetio se malo

preciznije:

"Ako postoji ~ovek koji je toliko mno-

go stvorio, a koji je za to dobio tako

malo priznanja - to je bio Nikola Tesla.

Njegov je izum polifazna struja, a prva

primenjena kod "Nijagara Fols Pauer

Company" koja je polo`ila temelj za sis-

tem koji se danas koristi u ovoj zemlji i

~irom sveta ..."

Ipak, kako bilo, Tesla je u svoje vre-

me dobio mnoga priznanja i tek je kas-

nije ljudima koji su se okoristili prona-

lascima njegovog genija bilo korisno da

postanu zaboravni. Osamdesetih godina

pro{log veka njegova dostignu}a bila su

stalno me|u glavnim vestima.

Berend ovde postaje duboko melan-

holi~an:

" Nikad ne mogu da mislim na Nikolu

Teslu", dodao je, "a da se ne zagrejem

za onu stvar i osudim nepravdu i neza-

hvalnost koju mu je priredila, kako jav-

nost, tako i in`enjerska klika."

Tesla je zapo~eo s proizvodnjom va-

kuumskih cevi u ranim devedesetim, o~e-

kujuci da }e biti potpuno sposobne za

detekciju prenosa radio-signala. Kasnije

je za stalno zaposlio stakloduva~a i izu-

meo hiljade verzija koje su bile kori{}e-

ne, kako za istra`ivanje radija, tako i za

proizvodnju svetlosti.

Umoran od napada i protivnapada,

pronalaza~ se vratio u Njujork, odlu~niji

nego ikad da za{titi svoje vreme, `ele}i

da istovremeno radi na pola tuceta raz-

li~itih istra`ivanja.

Fleming je bio taj koji je, nakon {to

je izu~io Edisonov i Pristov rad, uspe{no

primenio Edisonov efekat za detekciju

radio-signala i postigao pove}anu oset-

ljivost u odnosu na kristalni detektor koji

se do tada koristio. Godine 1907. Li De

Forest }e dodati re{etku i kontrolni ele-

menat Flemingovoj diodi, nazivaju}i je

AUDION, a nauka moderne elektronike

bi}e postavljena na dobre temelje.

Novine kao i stru~ni ~asopisi jednako

su ga pozdravljali. Njujor{ki "Tajms" je

objavio da zaslu`uje nepobitnu slavu

zbog toga {to je omogu}io izvo|enje

poduhvata na Nijagari, raspolo`enje koje

je odrazio D`ord` Forbs u "Elektrisitiju"

Po~eo je da dobija efekte sa svojom

visokofrekventnom opremom koji su ot-

varali bezbroj mogu}nosti. U~e}i da iza-

ziva ve{ta~ke munje nije se samo nadao

da }e otkriti na~in da kontroli{e meteo-

^OVEK VAN VREMENA

strana 2.

jul-avgust 2008.

ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

U ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2

30 GODINA OD PRVE EME VEZE ..................

MULTISLOT ANTENA .................................. 8

“CobWebb” ANTENA .................................. 10

^asopis

Saveza radio-amatera Srbije

Godiina [EZDESETPRVA

EVROPSKI SPORADI^ARI (1) ....................... 14

“AVALA-01” SDR RADIO ......................... 18

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu i

prosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na promet

ISSN 1450-8788

“INTERLOCK” PREKLOPNIK ................... 22

UOBLI^AVA^ KRATKIH IMPULSA ............. 23

Urednii{tvo

Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

mr Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX

Sini{a RADULOVI], dipl.in`. YU1RA

@ivota NIKOLI], dipl.in`.YT1JJ

Andra TODOROVI], YU1QT

Bo`idar @IVANOV, YT1ZB

Nenad PETROVI], YU3ZA

DIPLEKS FILTAR ZA 2m/70cm ............... 24

SAMOGRADNJA FILTRA ........................ 27

KAKO SA RU-20 NA 1,8MHz ................. 28

TAKO TO RADE JAPANCI ......................... 29

Redakciijja

11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VI

E-mail: yu1srs @ beotell.yu

Tel/fax: 011/3033-583

ALARM GENERATOR .............................. 30

POLA VEKA OD PRVOG SATELITA (5) ........ 32

PRAVILNIK O ISPITIMA .......................... 36

Ovajj brojj tehnii~kii jje urediio

Sre}ko Mori}, YU1DX

E-mail: yu1dx @ eunet.yu

PRAVILNIK O KONTROLI ........................ 37

Pretpllata ii diistriibuciijja

Slavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

PROMET QSL KARATA 2007. ................. 38

OGLASI ................................................... 39

[tampa

Grafi~ka agencija ” AnðelIka ”

Beograd, Tel: 011/576-035

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

12000 5000

Tekstove dostavljati elektronskom obliku

(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crte`e slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji od

najmanje 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amo

samo uz pismeni zahtev i prilo`en koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

3000 1500

1000

500

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din,

na teku}i ra~un: 205-2452-07 , poziv na broj

01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

jul-avgust 2008.

strana 3.

73, de RA CQ YU

Dragan Dobri~i}

YU1AW

Dana 15. juna 1978. godine u 19:28UTC grupa amatera iz

Beograda, sa solitera na Zvezdari, uradila je PRVU radio -

amatersku vezu izme|u Jugoslavije i Francuske na frekven-

ciji 432MHz. Ovu vest prenele su mnoge novinske agencije

u biv{oj Jugoslaviji. Dragan Dobri~i} YU1AW (ex YU1PKW),

Jovica Spasi} YU1WA i Ivan Gado YT1MA (ex YU1OFQ) odr-

`ali su, posredstvom Meseca kao pasivnog reflektora, pvu

vezu sa radio-amaterom Markom Tonna F9FT, telegrafijom na

frekvenciji 432.020MHz. Mesec je bio u dosta nepovoljnoj

poziciji za Beograd i sa deklinacijom od oko nula stepeni raz-

menjeni su raporti O-M. Sa na{e strane antena je bila 128el

kolinear na{e konstrukcije i linear od 1kW, a kod Marka

16x23el i 1kW. Draganu, Ivanu i Joci ~estitamo jubilej!

Kao ilustracija toga kako je i{lo "finansiranje" antene neka

poslu`i jedna mala anegdota:

Kada je kostur antene bio gotov, trebalo je kupiti oko 120

kvadratnih metara pocinkovane pletene mre`e koja je u ono

vreme ko{tala vi{e nego najskuplje mu{ko odelo u Beogradu.

U jednom razgovoru sa Vladom YU1BB, koji mi je, pored

mnogih drugih, svesrdno pomagao u gradnji ove antene, po-

`alio sam mu se na "astronomsku" cenu mre`e. Pitao sam ga

{ta da radim i pritom mu, ilustracije radi, uporedio cenu mre-

`e sa cenom odela. Pogledao me je, nasme{io se i rekao:

"Dragane, kupi mre`u, ti i tako nikada ne bi nosio takvo ode-

lo!". Nasmejao sam se i - kupio sam mre`u!

Antena je bila gotova u kasnu jesen 1979. godine. I tada,

pre nego {to je uop{te bila upotrebljena, sudbina se poigrala.

Te godine je vrlo rano pao visok i vla`an sneg i - polomio an-

tenu! Bio sam stra{no razo~aran i u prvi mah sam ose}ao da

sam napravio gre{ku. ^inilo mi se da nije mogu}e napraviti

antenu koju, sklanjaju}i na zemlju od vetra, ne}u dovesti u

jo{ pogubniju situaciju, da strada od vla`nog snega!

Radio-amateri koriste paraboli~ne antene uglavnom za vrlo

visoke frekvencije, tamo gde ve}ina drugih antena prestaje da

radi, a parabole se upravo tamo ose}aju kao "ribe u vodi".

Opseg od 1.296MHz polako uvodi parabole u upotrebu,

mada tu jo{ uvek i yagi natene mogu da obave posao. Ve}

na 2.300MHz i pogotovo 5.760MHz opsezima, paraboli~ne

antene postaju vrlo atraktivne zbog mogu}nosti jednostavnog

kori{}enja na vi{e opsega, jednostavnom zamenom ilumina-

tora. Mada se mogu sresti i "loop-yagi" kako poku{avaju da

zadr`e primat koji imaju na ni`im opsezima, ipak su uglavnom

u defanzivi. I kona~no na 10 i 24GHz parabole suvereno

vladaju, mada se ponekad sre}u i "horn" (piramidalne) antene.

Prora~uni napravljeni na osnovu merenja debljine i te`ine

snega pokazali su da je tada na anteni bilo oko 12 tona sne-

ga! Bilo mi je jasno da takvu te`inu (to je te`ina od oko dese-

tak automobila!) ne bi izdr`ala ni jedna amaterski sagra|ena

antena te veli~ine.

Me|utim, po{to ne spadam u one koji se ba{ lako preda-

ju, celu tu zimu sam "mozgao" kako bih mogao da re{im ovaj

problem. Naravno, osim prirodne tvrdoglavosti i upornosti za

koju mogu da zahvalim genetici, bilo je i onog, ve} na daleko

poznatog, srpskog inata, koji je zna~ajno bio poja~an jednom

posebnom ~injenicom. Naime, posle vesti o havariji antene,

me|u nekim (da ne ka`em mnogim!) radio-amaterima do{lo

je do spontanog odu{evljenja i radosti (!) krunisanim jednim

zluradim vicem, koji je dugo kru`io beogradskom ~ar{ijom, u

stilu "Draganova paraboli~na antena je pro{la kao ki{obran na

vetru!"

Tako je i autor serije tekstova o paraboli~nim antenama,

sada ve} davne 1978. godine, posle prvih EME veza na 432MHz,

pomo}u 128el kolinearne antene, montirane na polarnom no-

sa~u, odlu~io da negde van beogradske buke i {uma napravi

paraboli~nu antenu za "ozbiljan EME rad" na vi{e opsega.

Konsultovanje literature je pokazalo da, {to zbog klimatskih

uslova (~itaj: ko{ave!) i nemogu}nosti nabavke kvalitetnih i

sna`nih aluminijumskih legura, ne dolazi u obzir antena koja bi

se "ostavila na milost i nemilost vetru", jer su iskustva skup-

ljena do tada, sa drugim antenama, "bila vrlo bogata".

Naravno, ja sam i ranije znao za postojanje ljudske zavisti,

zlobe i pakosti, ali sam tada jo{ naivno verovao da toga me|u

radio-amaterima nema, ili bar ne u takvom "sirovom" obliku!

Uostalom, kao ~oveku mi je bio neshvatljiv ambis koji je delio

dva potpuno razli~ita sveta. S jedne strane bio je "razdragani

svet" sjajnih ljudi koji su uvek nesebi~no i po`rtvovano poma-

gali drugima i delili sa njima radosti uspeha. I sa druge strane,

duboko u bezdanu, le`ao je "o~ajni~ki svet" onih izobli~enih od

pakosti, koji su se neobi~no radovali i u`ivali u svakom neus-

pehu ili nesre}i drugih, iz puke zavisti i straha da ne budu,

kako se to u njihovom `argonu ka`e, "prepi{ani!"

Me|u EME amaterima va`i jedno pravilo: "Ako antenski si-

stem pre`ivi zimu, zna~i da nije dovoljno veliki!".

Ne `ele}i da proveravam veli~inu antene na ovaj na~in

odlu~io sam da poku{am da napravim antenu koja }e, i pre-

`iveti vi{e zima, i biti dovoljno velika!

Zamisao je bila da se napravi takva konstrukcija nosa~a da

se antena posle upotrebe spu{ta na zemlju! Ovo je bilo sas-

vim novo i dovoljno provokativno re{enje pa sam pristupio

projektovanju i tokom 1979. godine, uz nesebi~nu pomo}

svojih prijatelja radio-amatera, sagradio paraboli~nu antenu

pre~nika 11,5m. [tednja na materijalu i neki kompromisi bili

su neophodni zbog toga {to je finansiranje antene izvo|eno

tako sto sam se odricao mnogih drugih stvari. Antena je bila

sagra|ena u vidu velikog "ki{obrana" sa najlonskim u`adima kao

zategama.

Ali, {ta je tu je, trenutni poraz je trebalo pretvoriti u kona-

~nu pobedu i na prole}e sam po~eo novu antenu uz nesebi-

~nu pomo} mojih prijatelja, koji su na pomenuti vic reagovali

u stilu: "Nema veze, nek se samo smeju, napravi}emo jo{

ve}u!"

I napravili smo!

30 GODINA OD PRVE EME VEZE U YU

strana 4.

jul-avgust 2008.

Novi poku{aj

Spre~avanje talo`enja snega re{eno je prora~unom tako da

su otvori na mre`i, kako se ide od centra ka periferiji antene,

sve ve}i. Na ovaj na~in napravljen je kompromis izme|u ko-

li~ine snega koji se mo`e natalo`iti i "elektromagnetne proz-

ra~nosti" i njenog uticaja na ukupnu temperaturu {uma ante-

ne.

[est meseci sam prora~unavao, crtao i poku{avao da smi-

slim takvu antenu koja }e ne samo biti ve}a i bolja, nego i

tako konstruisana da pre`ivi desetine zima sa vla`nim sne-

gom, i jo{ povrh svega u koju bih mogao da ugradim ve}inu

materijala polomljene antene, koji je tu`no stajao skrhan posle

topljenja snega.

Kako se nigde ne proizvodi takva mre`a, sa promenljivom

veli~inom "okca", odlu~io sam da poput "pauka" ispletemo mre-

`u od aluminijumske `ice. Da, ba{ tako, oko 150 kvadratnih

metara mre`e je ru~no ispleteno, i za to dugujem veliku zah-

valnost, ne samo mnogim radio-amaterima koji su pomogli,

ve} i bli`oj familiji!

Kona~no se iskristalisala ideja da napravim takvu antenu

koju }u, ne samo biti u stanju da spu{tanjem {titim od vetra,

nego i takvim rasporedom veli~ine "okca" na mre`i, spre~im

talo`enje snega na periferiji koja nosi i najve}u povr{inu, a ti-

me i drasti~no smanjim koli~inu natalo`enog snega na anteni.

Osim toga, da ne bi bilo ponovo "ki{obrana na vetru", ispro-

jektovana je re{etkasta struktura koja }e da nosi i sneg i na-

lete vetra pri radu po lo{em vremenu.

Druga anegdota

Druga anegdota je u vezi geodezije. Naime, kada se pravi

ovako velika konstrukcija koja mora biti vrlo precizno izvede-

na, javlja se problem merenja, i dr`anja gre{aka pod kontro-

lom. Postavio se problem kako napraviti jednostavnu proveru

da li izgra|eno rebro zaista ima paraboli~an oblik, ili se pri

izradi usled gre{aka i raznih sila koje te`e da savijaju i izvija-

ju materijal prilikom sklapanja, parabola izobli~ila. Kada se

uzme u obzir da mi je namera bila da napravim antenu od

preko 12m u pre~niku sa gre{kom reda par milimetara, onda

je jasno o ~emu je ovde re~.

Na novoj anteni primenjena su neka potpuno nova i origi-

nalna re{enja. Antena je napravljena tako da jedan ~ovek bez

ikakvih napora za par minuta mo`e da je podigne i pripremi

za rad. Izmena iluminatora za razli~ite opsege tako|e je bila

vrlo jednostavna i brza, {to je omogu}avalo brz prelazak sa

jednog na drugi opseg. Paraboli~ni reflektor je bio pre~nika

12,2m sa F/D=0,6 i tako konstruisan da se sastojao iz 18 re-

bara od kojih je svako bilo 6 metara duga~ka re{etkasta kon-

strukcija izra|ena od aluminijuma. Za prora~un ovih rebara ve-

zane su dve anegdote.

Prilikom razmi{ljanja o tom problemu nehotice sam se se-

tio istih problema koje su u anti~ko vreme morali imati egi-

patski ili gr~ki geometri, astronomi i svi oni koji su hteli ne{to

veliko da izmere ta~no pomo}u "{tapa i kanapa".

Prva anegdota

Kada sam odlu~io da projektovanje ovih rebara sprovedem

onako kako se projektuju sve re{etkaste konstrukcije, recimo

za mostove ili za velike hale. Moj prijatelj, gra|evinac po stru-

ci, trebalo je da pomogne u tome, ali je zapelo oko toga {to

nismo imali nikakvih podataka o ~vrstini materijala koji se ko-

risti, a koji je kupljen na otpadu, i za koji niko ne zna ni porek-

lo ni koji je uop{te kvalitet aluminijuma u pitanju. Izgledalo je

da bez ovih podataka nema ni prora~una, {to je podrazume-

valo no{enje uzorka u neku laboratoriju na merenje meha-

ni~kih osobina materijala. To bi jo{ bilo i prihvatljivo da je sav

materijal bio jednak, ali po{to je tu bilo svakojakih cevi jed-

nostavno je takvo re{enje otpalo.

Tada mi je sinula ideja da bih mogao da napravim rebro

koje }e sa zadnje strane biti "pravo kao strela". Prilikom pro-

vere zavr{enog rebra bilo je dovoljno pogledati niz cev koja

je bila sa zadnje strane i odmah se videlo da li je prava ili ne,

ba{ isto onako kako stolari gledaju, kao da ni{ane, niz neku

duga~ku dasku da vide da li je prava. Ovo je neverovatno

olak{alo "kontrolu kvaliteta" izgra|enih rebara, jer sve ostalo

je, a time i paraboli~na kriva, zavisilo od toga da li je zadnja

strana prava ili nije.

Osim toga izmi{ljeni su i primenjeni mnogi drugi postupci

merenja i provera koji su garantovali visoku preciznost izrade

antene prilikom spajanja rebara i formiranja re{etkaste kon-

strukcije paraboli~nog "tanjira".

Kona~no mi je sinula ideja da prora~unamo takvu re{etku

koja }e za "dati materijal" biti najja~a! Nije me razumeo, ali

kada sam mu objasnio da ho}u da izvr{i stati~ki prora~un re-

{etke tako da nema "Ahilovu petu", shvatio je. Izvr{io je pro-

ra~un tako da su svi elementi podjednako optere}eni, tj. jed-

nostavno re~eno, verovatno}a deformacije pod dejstvom sile

je jednaka za sve, jer su kra}i elementi nosili vi{e, a du`i pro-

porcionalno manje. Time je dobijena konstrukcija koja kada se

optereti, recimo te`inom snega, nema slabu ta~ku koja bi, ili

prva popustila, ili bi morala biti napravljena od kvalitetnijeg

materijala nego ostatak konstrukcije.

Kada je re~ o kvalitetu izrade, ne mogu a da ne spome-

nem ime ~oveka koji ima najve}u zaslugu za vrhunski kvalitet

izrade, kako rebara tako i ~eli~nog nosa~a. To je mnogim sta-

rijim amaterima poznati Kale YU1WW, koji je svojom izuzet-

nom pedantno{}u, smireno{}u i iznad svega vredno}om, u

pravom smislu te re~i, izneo na svojim le|ima glavni deo po-

sla oko pravljenja kalupa za rebra, ispravljanja i selektovanja

aluminijumskih cevi preostalih od stare antene i svega osta-

log iz domena njegove struke.

Rebra su napravljena od aluminijumskih cevi koje su spa-

jane pomo}u tzv. "pop-nitni". Radi ilustracije o obimu posla

treba re}i da je u konstrukciju antene ugra|eno oko 300kg

aluminijuma, nekoliko tona ~elika i oko 2 kubika betona za

postolje. Aluminijumski elementi su spojeni sa oko 2.500 ko-

mada "pop-nitni". Izuzetno veliku zahvalnost za pomo} u ma-

terijalu dugujem Joci YU1WA, koji ne samo da mi je poklo-

nio ve}i deo materijala za ~eli~nu konstrukciju, ve} ga je i

prevezao kamionom na lice mesta!

Osim {to je svojom izuzetnom mirno}om i blagim tempe-

ramentom "harmonizovao ekipu", on je bio i taj koji nas je jut-

rom rano budio i terao da po~nemo da radimo, i kome niko

nije mogao da se usprotivi, pa ~ak ni oni koje je u "normal-

nim" okolnostima bilo nemogu}e izvu}i iz kreveta tako rano i

tako lako, recimo poput Vlade YU1BB.

Na kraju valja spomenuti jo{ jednu specifi~nost ove para-

jul-avgust 2008.

strana 5.

30 GODINA OD PRVE EME VEZE U YU

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: