2008-03.pdf

I Z K N J I G E

“

A -

”

Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney

Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a, ex YZ1YZ

Me|u Teslinim mrziteljima pronosio se

glas da je Tesla homoseksualac. U drugo

vreme na drugom mestu to ne bi imalo

uticaja na njegovu karijeru, ali, u viktorija-

nskoj Americi, u trezvenom dru{tvu in`e-

njera, takve su glasine postale delotvorno

oru`je u rukama njegovih neprijatelja. Ka-

ko ga nikada nije interesovalo da opovr-

gava glasine bilo kakve vrste, jedino obja-

{njenje za njegov celibat koje je ikada

pru`io jeste krajnja posve}enost radu.

Ovo, ipak, nije bilo prihvatljivo za dru{tvo

tog vremena i pritisci da se o`eni nisu

popu{tali.

u{nice, skoro da je zare`ao zbog njih. Ra-

do bi pri~ao s njom, ali biseri su to one-

mogu}ili. Mo`da }e Robert biti toliko lju-

bazan da joj da koji savet za budu}nost.

Prema Elizabeti Marebi, En je bila toliko

za{ti}ena da je bilo gotovo pateti~no det-

injasta. No, ako je suditi po Tesli, egocen-

tri~no stvorenje ispred njega uskoro }e

odbaciti svoju ~auru. Bilo bi zanimljivo po-

smatrati njen preobra`aj.

da je jedina `ena koja je ikada dodirnula

Teslu. Prijatelj je to odbacio. Ne postoji

zapis o intimnosti izme|u pronalaza~a i

nje ili bilo koje druge `ene.

Ista osoba od poverenja rekla je da se

En Morgan upravo "bacala" na Teslu. Opet

nema ni~ega {to bi ukazalo na to da su

bili i{ta vi{e od prijatelja. Ima}e uporedne

karijere, jer }e En postati naj`ivotnija i

najva`nija `ena na svom polju. Iako }e se

njeno ime povezivati s nizom ~uvenih

ljudi, nikada se ne}e udati.

D`onsonovi su, kako je shvatao, bili

re{eni da ga zavitlavaju ako ne poka`e

jasan interes za `enidbu }erkom D`. Pir-

ponta Morgana. Shavtio je koliko je to

neugodna situacija bila za ambicioznog

pronalaza~a gladnog kapitala. Nije mogao

da pristojno ohrabri `enu u njegovoj `elji,

no morao je da bude krajnje pa`ljiv kako

ne bi povredio njena ose}anja

Kako bi odu`io svoje dugove, Tesla je

s vremena na vreme prire|ivao bankete u

"Valdorfu" za ~lanove kluba "400" i ni`e

smrtnike. Za pozivnice za ove divne do-

ga|aje vladala je velika pomama. Li~no je

on birao pi}a i jela, nadgledao njihovo sp-

ravljanje, bdeo nad sosovima i brinuo nad

plemenitim vinima. Nije se {tedelo i nisu

se pozivali plebejci.

[to se toga ti~e, Tesline fobije nisu od

njega na~inile ba{ ugodnog kandidata za

intimne veze. Ipak je u jednom periodu

posedovao apartman u luksuznom hotelu

"Margeri" na zapadnoj strani Park avenije,

izme|u 47. i 48. ulice, u isto vreme kad

je njegovo boravi{te bilo u drugom hotelu.

Jednom je rekao Kenetu da tu prima

"specijalne" prijatelje i poznanike. Ova je

pak izjava otvorena za mnoge inter-

pretacije.

Kada se muzika zavr{ila, drugi su `e-

leli njegovu pa`nju. Na prijemima tih dana

bi se brzo na{ao okru`en. Ljudi su `eleli

da ~uju re~i ~uvenog ~arobnjaka. Bogati

nisu `eleli da budu kriti~ni u vezi s nau-

kom, a on ih je izbavljao iz dosade. On je

sa svoje strane pu{tao ma{ti na volju.

Nakon takvih doga|aja gosti bi bili

pozvani u laboratoriju na privatne "pri-

redbe", i mnoge proro~ke izjave pojavile bi

se u sutra{njim novinama u vezi s njego-

vim uzbudljivim otkri}ima. Nije mogao da

izabere bolji na~in da mu~i one svoje na-

u~ne savremenike koji su bili isklju~eni iz

ovakvih priredbi.

D`onsonovi su ga upoznali s gomilom

`ena koje su bile ljupke, talentovane, ili

bogate, a ponekad i sve to zajedno. Dobar

broj je ose}ao seksualnu `udnju prema

njemu. Nikada nije odgovorio na nju, ali je

njegov ego o~igledno bio polaskan.

Ove ve~eri se me|utim izvinio i pot-

ra`io Margerit u ~ijem je dru{tvu u`ivao.

^estitaju}i joj na izvo|enju, upitao ju je

donekle netakti~no: "Recite mi, gospo|i-

ce, za{to ne nosite dijamante i nakit kao

ostali?"

No, i dalje je njegova delimi~na neza-

interesovanost za `ene bila predmet me-

|unarodnog ogovaranja. Jedne no}i dok je

sedo u "Cafe da la Paix" u Parizu s fran-

cuskim nau~nikom, pro{la je pozori{na

dru`ina u kojoj se nalazila i bo`anska Sara

Bernar. Glumica je koketno ispustila ma-

ramicu. Sko~io je na noge i vratio joj je

samo jednom podigav{i pogled i smesta,

na zaprepa{}enje Francuza, nastavio s

razgovorom o elektricitetu.

Jesenje ve~eri kada je stigao kod

D`onsonovih da ~uje zvuke Mocarta koji

su dopirali kroz vrata, prepoznao je da je

pijanistkinja Margerit Merington, jedna od

njegovih najomiljenijih partnerki na dru{t-

venim ve~erama. Divljenje i naklonost

prema njoj jeste najvi{e {to je ikada ose-

tio prema nekoj `eni.

"Kod mene nije to pitanje izbora", od-

govorila je, "no kada bih imala dovoljno

novaca da se natovarim dijamantima,

smislila bih pametniji na~in da ga

potrosim."

"[ta biste uradili s novcem kada bi ga

imali?" zapitao je znati`eljno.

D`onson ga je odveo da upozna viso-

ku, ozbiljnu devojku koja je nosila sku-

pocenu francusku haljinu, pone{to steg-

nutu u struku, s trakama i cve}em oko

vrata. kad se okrenula, njene o~i boje

meda su se zagledale u njega. Bio je sig-

uran da je ne poznaje, no ipak je negde

video te o~i. Glumica, mo`da?

"Najradije bih kupila ku}u na selu, iako

ne bih volela da se iselim iz predgra|a."

^ak je i londonski "Elektrikal Riviju"

(14. avgusta 1896) posvetio duga~ki uvo-

dnik zadirkivanju Tesle:

Tesla je zasijao. Eto {armantne i tal-

entovane `ene koja odbacuje nakit. On

sam nikada nije nosio ~ak ni iglu za kra-

vatu ili lanac za sat.

"Naravno, gospodin Tesla mo`e biti

prili~no otporan na Kupidonove strele, no

ovako ili onako mi u to sumnjamo. Mi

smo veliki po{tovaoci njega i njegovog

rada i cenimo ga zbog njegovog sna`nog

zdravog razuma ... Uzdamo se da }e `ene

poverovati da }e i njemu odzvoniti, i da

}e se na}i jedna koja }e biti sposobna da

mu bude ravna na svim poljima, no koja

}e i znati da zauzda njegov intuitivni geni-

je u najva`nijem: npr. kada poku{a da ob-

jasni gde je bio u dva sata ujutru ... Koji

god bio razlog za ovo nenormalno stanje

u kome se istaknuti pronalaza~ nalazi, na-

damo se da }e on uskoro biti uklonjen, jer

smo sigurni da }e upo{te nauka, a pojedi-

na~no i gospodin Tesla, postati bogatiji

kada se o`eni."

"Gospo|ica En Morgan", rekao je D`o-

nson. "Gospodin Tesla." Onda ih je os-

tavio.

"Ah gospo|ice Merington, kada po~-

nem da zara|ujem milione", rekao je,

"re{i}u problem. Kupi}u kvart ovde u Nju-

jorku i sagraditi Vam vilu u centru i za-

saditi drve}e okolo. Tada }ete imati svo-

ju seosku ku}u, a ne}ete morati da na-

pustite grad."

Klimnula je glavom i vratila se slu{a-

nju muzike. Tesla je bio razgaljen. Narav-

no. Njene su o~i imale istu onu neustra-

{ivu intelegenciju kao i o~i njenog oca.

Gotovo da je sebi mogao da predstavi

kako ona pali crnu cigaru. D`onson je re-

kao da je devojka zaljubljena u njega. Ako

je bilo tako, izgledala je odlu~na da to ni-

`im ne oda. Njena poza, obrazovana u ta-

kozvanim {kolama za dame, impresioni-

rala ga je. Tako bogata, a ipak tako ljup-

ka. Kakva {teta, ipak, nosila je biserne na-

Nasmejala se, za trenutak se zapitav-

{i, nema li tu neke vrtse ponude. No, nije

verovatno da je zakjlju~ila da su Tesline

re~i i{ta vi{e od {ale.

Prema jednom od pronalaza~evih naj-

bli`ih prijatelja, Margerit je kasnije tvrdila

^OVEK VAN VREMENA

strana 2.

maj-jun 2008.

ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

U ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2

SPORADIK E (5) ................................................

SAMOGRADNJA FILTRA (3) ......................

ANALIZA Es VEZA NA 144MHz .................. 10

RADIO-AMATER ZA PRIMER ..................... 13

^asopis

Saveza radio-amatera Srbije

Godiina [EZDESETPRVA

LINEARAC 300W ZA 50MHz ...................... 14

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu i

prosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na promet

ISSN 1450-8788

RF VOLTMETAR 1MHZ-1GHz ................. 17

LINEARNI POJA^AVA^ OD 10W ............ 18

Urednii{tvo

Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

mr Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX

@ivota NIKOLI], dipl.in`.YT1JJ

Milovan MARKOVI], YU1AU

Andra TODOROVI], YU1QT

Milan VUJNOVI], YT1WG

Bo`idar @IVANOV, YT1ZB

Nenad PETROVI], YU3ZA

Branislav SAVI] YU1XW

Svetislav MATI], YU3AW

KORI[]ENJE VN ELEKTROLITA (3) ......... 20

ISPITIVA^ BATERIJA .............................. 22

VE[TA^KI ZEMLJINI SATELITI (4) ............... 24

“AQUARIUS” QRP ZA 3,5MHz ...................... 28

IX EVROPSKI ARG [AMPIONAT ................. 30

Redakciijja

11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VI

E-mail: yu1srs @ beotell.yu

Tel/fax: 011/3033-583

XIV SVETSKI ARG [AMPIONAT ................. 31

ARG - MORAMO DALJE ........................ 32

Ovajj brojj tehnii~kii jje urediio

Sre}ko Mori}, YU1DX

E-mail: yu1dx @ eunet.yu

PUTOVANJE U KINU .............................. 34

Pretpllata ii diistriibuciijja

Slavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

REZULTATI TAKMI^ENJA ....................... 35

OGLASI ................................................... 39

[tampa

Grafi~ka agencija ” AnðelIka ”

Beograd, Tel: 065/250-80-02

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

12000 5000

Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketi

u DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kao

posebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-

tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-

{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`en

koverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

3000 1500

1000

500

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, na

teku}i ra~un: 205-2452-07 , poziv na broj 01

kod “Komercijalne banke” Beograd.

maj-jun 2008.

strana 3.

73, de RA CQ YU

S P O R A D I K - E

I N T E R E S A N T N A

T E H N I K A

D X R A D A N A 1 4 4 M H z

( 5 )

@. Stevanovi}

YU1MS

Na Sl. 34. mo`e se videti vertikalna podela atmosfere po

slojevima i oblastima visina.

Interesantno je napomenuti da se od 50 stepeni geograf-

ske {irine pa ka severu, Sl. 20, Severna Auroralna zona, de-

{avaju interesantni prirodni fenomeni. Pored NLCs, tu je i Po-

larna svetlost ("Aurora Borealis"), preko koje amateri sa ovih

geografskih {irina vrlo ~esto rade DX veze. Tako|e, zadnjih

godina registrovan je i "Polarni Mezosferski eho" koji je u tes-

noj vezi sa NLCs . Polarni mezosferski eho ("Polar Meso-

spheric Echoes - "PSME"), je vrlo sna`ni radarski eho koji se

pojavljuje za vreme meseci kada je sezona i NLCs, od maja

do avgusta sa izra`enim maksimumom u periodu jun-jul. Od-

bijeni talasi se pojavljuju usled koncentracije plazme u atmos-

feri za koju se smatra da je posledica prekida ili nestanka

gravitacionih polja (talasa) koji se prostiru na gore tj. navi{e.

Ovo je osnovna hipoteza za nastanak NLCs ali istra`iva~i jo{

diskutuju o njoj.

Sve ovo sigurno ~ini kompleksnu interakciju faktora i poja-

va na liniji dodira Severne Auroralne zone sa Severnom sred-

njom zonom ("North Temperate zone"), pa bi zbog toga

izve{taji stanica sa Severa tako|e trebali biti uklju~eni u

pomenutu Evropsku bazu podataka (i za AURORA i FAI QSO).

U prethodnom nastavku ovog serijala ve} je pomenut kori-

dor kretanja za srednje-{irinsku severnu zonu, od 30 do 50

stepeni severne geografske {irine. Sada }e ukratko biti po-

menuti procesi koji uti~u na pojavu Es u ovoj zoni.

Sl. 34. Vertikalna podela atmosfere na slojeve [ 33 ]

4.2. KRATKA ISTORIJA NLCs OBLAKA

NLCs su prvi put opa`eni posle erupcije vulkana Krakatau

(koja se desila 1883. godine) u Indone`anskom regionu.

Mnogi nau~nici, koji prou~avaju ovaj prirodni fenomen, dis-

kutovali su za{to se NLCs nisu zapazili pre pomenute katast-

rofe tj. i pre 1885. godine. Jedinstveni su u oceni da je vul-

kanska erupcija, kao najve}i prirodni akcident, izazvala pojavu

ovih oblaka. Potom su zaklju~ili da je za njihovu dalju budu-

}nost odnosno pojavljivanje isklju~ivo odgovoran antropogeni

faktor odnosno intenzivan zamah industrijalizacije ljudskog

dru{tva kao i sve ve}a upotreba fosilnih goriva {to opet izazi-

va sve ve}e zaga|enje atmosfere.

Od 21. marta na severnoj Zemljinoj hemisferi po~inje

hemijski proces destrukcije ozona u stratosferi, sa vrlo aktivn-

im hlorom i uz pomo} Sun~evog zra~enja. Zenitni ugao Sunca

se sve vi{e pove}ava a samim tim i intenzitet zra~enja {to

uti~e na pomenuti hemijski proces. Maksimum je 22. juna, u

letnjem solsticiju, kada je i maksimalna vrednost za solarni

ugao.

4.3. VIDLJIVOST

NLCs su vidljivi za vreme letnjih meseci tj. od polovine

maja pa do polovine avgusta, za severnu hemisferu, od 50

do 65 stepeni severne geografske {irine. To isto va`i i za ju`-

nu hemisferu ali od polovine novembra pa do polovine febru-

ara, od 50 do 65 stepeni ju`ne geografske {irine. Najbolje ih

je posmatrati sa 57 stepeni severne odnosno ju`ne geograf-

ske {irine.

Ovi oblaci su tako|e, kao {to je to ve} pomenuto vidljivi i

iz Svemira. Ovako osmotreni nazivani su kao Polarni Mezos-

ferski Oblaci ("Polar Mesospheric Clouds" tj. “PMC”). Neki

istra`iva~i kao na primer Thomas (1996) nazivali su ih zajed-

ni~kim imenom kao fenomenom: "Mezosferski oblaci" ili

"PMC/NLC".

4.4. VISINA

Visine na kojima se NLCs pojavljuju su u intervalu od 80

do 85km, a naj~e{}a je na 83km. Na ovoj visini temeperatu-

ra u mezosferi je oko (minus) -123 O C.

Za sve one ~itaoce koji se interesuju za ovu oblast dajem

internet adresu gde se mogu, pored ve} pomenute literature,

{ire upoznati sa pojmom NLCs:

http://www.freespace.virgin.net/eclipsing.binary/whatarenlc.html

Sl. 35. Satelitski snimak NLCs iznad severnog pola sa orbite na

oko 600km od Zemlje, 11. jun 2007. godine (snimio satelit

z Programa "AIM")

SPORADIK E (5)

strana 4.

maj-jun 2008.

Tako|e, ve} je pomenuto da je kocentarcija molekula hlora

u toku zime, na severnoj hemisferi, sve ve}a zbog globalnog

zaga|enja atmosfere sa {tetnim polutantima, me|u kojima je

i "FREON". Ova ~injenica uti~e na pomenuti proces "DISOCI-

JATIVNI ZAHVAT ELEKTRONA NA HLORU", {to stvara uslove

za intenzivnije vertikalno kretanje elektrona ka vi{im slojevi-

ma atmosfere.

Ovo su procesi u intervalu od 20 do 50km visine, od Ze-

mljine povr{ine. Po mom mi{ljenju tako|e, do polovine apri-

la (severna Zemljina hemisfera), ovim turbulentnim kretanjima

zahva}en je i deo vode u vidu zale|enih ~estica.

liko minuta, jer jaki vetrovi na ovim visinama uglavnom

raspr{uju formirani oblak. Me|utim, pri umerenijim ja~inama

vetrova mogu}e je da se ovi Es oblaci du`e odr`e i onda ima-

mo otvaranje od po nekoliko desetina minuta ili jednog i vi{e

~asova!

Me|utim, u cilju ta~nije opservacije NASA je lansirala sa-

telit, 2006. godine, iz Programa "AIM", sa ciljem ispitivanja

NLCs oblaka i porekla zale|ene vode u njima. Njegova orbi-

ta je na 550km iznad Zemljine povr{ine.

Sve zainteresovane ~itaoce upu}ujem da pogledaju sajt:

http://aim.hamptonu.edu/

Sl. 36.

FAI ta~ka `eneva kao subta~ka geomagnetne anomalije

4.5. MOGU]A VEZA IZME\U "NLCs" I

ZONE NEUTRALNE JONOSFERE U SLOJU "D"

Drugi scenario: sloj sa vi{om jonizacijom je disperzovan na

visine od 95 do 105km; usled vetrova kre}e se od istoka ka

zapadu; pri nailasku na FAI ta~ke dolazi do interakcije (najve-

rovatnije da su ove subta~ke na mestima geomagnetnih ano-

malija; poznato je da postoje glavne ta~ke ovih anomalija tj.

ekvatorijalna odnosno ju`noatlanska, "SAA" - The South At-

lantic Anomaly i azijska tj. "The Asian Anomaly", pa sam zbog

toga FAI ta~ke i nazvao kao subta~ke) izme|u njih i visoko

jonizovanih oblaka, pri ~emu se javlja nagli skok MUF-a i po

tom dolazi do otvaranja 2m banda.

U drugom delu ovog serijala, kod opisa jonosferskog sloja

D, pomenuto je da je na visini od oko 75km relativno velika

gustina neutralne atmosfere, reda 2x10 6 xs -1 , {to ovom sloju

daje ulogu absorbera energije pri prostiranju EMT (elektro-

magnetnih talasa) [ 11 ] .

Mogu}e je da je upravo ova ambijentalna sredina odgov-

orna za stvaranje uslova za pove}anu jonizaciju, naro~ito pri

pojavi geomagnetskih bura, jer setimo se da izme|u ostalog

i ve}ina meteora upravo sagoreva na ovoj visini i pri tome se

osloba|aju metalni joni. Tako|e, ispitivanjima uz pomo} son-

da`nih raketa u "NLCs" oblacima utvr|eno je prisustvo nikla i

gvo`|a, glavnih sastojaka metalnih meteorita.

U ve}ini slu~ajeva prvo se pojavljuje Es na 144MHz a tek

potom FAI, mada je bilo primera istovremene aktivnosti i Es

i odre|enih FAI ta~aka.

Pored toga, ova pove}ana jonizacija na visini gde se obi~no

formiraju "NLCs" (od 80 do 85km), 83km, nije dovoljna za re-

fleksiju vi{ih UKT frekvencija. Smatram da upravo od visine

85km po~inje jak uzgon formirane jonizovane zone ka “Kar-

manovoj liniji” (100km) uz podr{ku gravitacionih talasa i jakih

strujanja vetrova (turbulencija). Ovde Teorija pritiska vetra,

("Wind shear theory") dolazi do punog izra`aja i drasti~no uti~e

na formiranje sporadi~ne jonizacije.

Me|utim, analizom spotova na: http://www.gooddx.net/

mo`e se videti da se FAI aktivira iako nije bilo Es otvaranja

na 144MHz.

Sve ovo se i dalje ispituje od strane amatera, pa se nadam

da }e posle ovog serijala i broj izve{taja biti ve}i!?

Obzirom na zna~aj vremena kao meteorolo{ke pojave za

Sporadik-E, kao i na ~injenicu da sam ga vrlo ~esto pomin-

jao u ovom serijalu, na ovom mestu `elim da prika`em sate-

litske snimke iznad zone "ALPI", za 1. jul 2007, od 16:42 UTC.

Tako|e, toga dana je bilo Es otvaranje na potezu od QTH po-

lja KN22 ka JN93, od 13:06 do 17:06 UTC.

5. MOGU]I SCENARIJI ZA

NASTANAK SPORADI^NE JONIZACIJE

U JONOSFERSKOM SLOJU "E"

Na osnovu svega {to je do sada izneto mogu}a su dva

scenarija za nastanak sporadi~ne jonizacije u visini Karmanove

linije tj. ES.

Prvi scenario je: da je sloj sa vi{om jonizacijom disperzo-

van na visini od 95 do 105km i da se, usled strujanja vaz-

duha, kre}e u koridoru od 30 do 50 stepeni severne geogra-

fske {irine. Disperzija po vertikali je izvr{ena simultanim de-

lovanjem vi{e faktora, koji su ranije ve} pomenuti.

Iznenadno i poja~ano strujanje vazduha dovodi do ve}eg

sabijanja jona i pojave kompaktnijih celina tj. manjih jonizo-

vanih oblaka. Kao {to je ve} pomenuto, uzajamnim dejstvom

vi{e faktora u ovom oblaku jonizacija i dalje raste tako da se

MUF vrlo brzo mo`e popeti i do 100MHz. Potom, mo`e nas-

taviti dalji rast ka 150MHz, 160MHz, ili vi{oj frekvenciji. Poja-

va E-skipa na 144MHz, u ve}ini slu~ajeva traje samo neko-

Sl. 37. Karta otvaranja na 144MHz od 1. jula 2007. godine, I deo

maj-jun 2008.

strana 5.

SPORADIK E (5)

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: