ra_cq_yu_2010-06.pdf

I Z K N J I G E

“

A -

”

Naslov originala: ”TESLA - MAN OUT OF TIME” Autor: Margaret Cheney

Prevod: Bojan Jovi}, Pripremio: Mi}a, ex YZ1YZ

Me|utim, nije mogao da otputuje u

Evropu, a Me{trovi} nije bio u stanju da

se vrati u Ameriku. Ipak, uzvratio je pi-

smom u kome je rekao da se pronala-

za~a se}a veoma dobro i da }e, ako mu

Tesla po{alje fotografiju, preuzeti po-

sao. Tesla je odgovorio da nema novca;

Me{trovi} je uzvratio da mu nije ni pot-

reban. Dr`e}i re~, izvajao je i u bronzi izlio

skulpturu sna`ne i ose}ajne li~nosti (*1).

[to se mladoga Svizija ti~e, kada je

prvi put sreo pronalaza~a 1929. godine,

bio je iznena|en {to je otkrio (kako je

napisao) "visokog mr{avog ~oveka us-

pravnog dr`anja" koji je mogao satima

da ide unaokolo u dubokoj koncentraci-

ji, no koji je tako|e imao intenzivno lju-

dsku stranu i "skoro do bola saose}ao

sa svim {to `ivi".

Sam Svizi, koji je prebivao u skrom-

nom apartmanu na Bruklinu, imao je

malo bliskih veza s rodbinom i prijatelji-

ma. Postao je novinarski miljenik nau~-

nika i odani obo`avalac. Starac i mladi}

su ~esto bili zajedno. Iako je Tesla naporno

radio dok su ostali spavali, znao je da se

osve`i dugim {etnjama kroz grad. Svizi

bi mu se ~esto pridru`io na ovim no}-

nim izletima.

I on je bio predstavljen golubovima.

Jedne no}i, kad su {etali niz Brodvej,

dok je Tesla `ivo pri~ao o svom siste-

mu za be`i~no slanje energije oko sve-

ta, pronalaza~ je iznenada spustio glas.

"Me|utim, ono {to me stvarno zanima

u ovom trenutku", rekao je, "jeste mala

bolesna pti~ica koju sam ostavio u sobi.

Vi{e me brine nego svi be`i~ni proble-

mi zajedno."

Golub, koga je pokupio dva dana ra-

nije ispred biblioteke, imao je ukr{ten

kljun koji je uslovio kancerozne prome-

ne na njegovom jeziku tako da nije mo-

gao da jede. Tesla ga je spasao od spo-

re smrti i rekao da }e zu strpljivu negu

uskoro postati sna`an i zdrav.

No, sve ptice koje je spasao nisu

mogle da stanu u njegovu hotelsku so-

bu, gde se osoblje po~elo `aliti na pr-

ljav{tinu. "U velikom kavezu u radnji s

pticama", pisao je Svizi, "nalazi se jo{

nekoliko tuceta golubova ... Neki imaju

bolesna krila, drugi slomljene noge. Na-

jmanje jedan je bio izle~en od gangre-

ne, koju su specijalisti za ptice progla-

sili neizle~ivim. Ako bi golub patio od

ne~ega {to Tesla nije mogao da izle~i,

odneo bi ga kompetentnom veterinaru."

Kada su {etali, on i Svizi su razgovarali

o Ajn{tajnu, dijeti, ve`banju, modi, bra-

ku. "Teslin jedini brak bio je s njegovim

radom i svetom", napisao je mladi}, "kao

{to je to bio i Njutnov i Mikelan|elov ...

s osobenom univerzalno{}u misli. On

veruje, kao {to je verovao i ser Frensis

Bejkon, da su najtrajnija dostignu}a do-

{la od ljudi bez dece ..."

zanemeo ... Ma~kova le|a bila su pok-

rivena svetlo{}u, a moja je ruka proizvela

pljusak pucketavih iskri dovoljno glasnih

da bi se ~uli po celoj ku}i."

Otac mu je rekao da je to prouzro-

kovano elektricitetom. Majka mu je re-

kla da prestane da se igra s ma~kom

da ne bi izazvao po`ar. No, de~ko je ra-

zmi{ljao apstraktno.

"Da li je priroda divovska ma~ka?

Ako je tako ko nju miluje po le|ima? To

mo`e biti samo Bog, zaklju~io sam."

Kasnije, kada je tmina ispunila sobu,

ma~ak je trznuo {apama kao da je ho-

dao po mokroj zemlji i de~ak je jasno

video kako je krznato telo obavijeno ha-

lo-efektom kao oreolom svetaca. Dan

za danom se pitao {ta je elektricitet i

nije nalazio odgovor. U trenutku kad je

pisao ovo pismo, pro{lo je osamdeset

godina i Tesla je rekao da na njega jo{

uvek nema odgovora.

Za razliku od ma~kovog sjajnog dru-

{tva postojao je i porodi~ni gusan -

"~udovi{no ru`an grubijan, s vratom kao

u noja, ustima krokodila i parom lukav-

ih o~iju koje su zra~ile inteligencijom i

razumevanjem sli~nim ljudskim". U poz-

nom dobu Tesla je tvrdio da ima o`iljak

od ove ~udovi{ne ptice. No, druga st-

vorenja na farmi je voleo.

"Voleo sam da hranim na{e golubo-

ve, pili}e i drugu `ivinu, da uzmem jed-

no ili drugo pod mi{ku i da ih mazim."

^ak je i zli gusan, kada je no}u doveo

ku}i svoje jato nakon {to su se "kao la-

budovi br~kali" u obli`njoj bari na livadi,

"bio nadahnu}e za mene". Sada u Nju-

jorku, dok se sve vi{e povla~io od ma-

hnitog doba i ljudi sa kojima je bio sas-

vim malo saglasan, njegova je naklo-

nost ka golubovima dobila ~udnu sna-

gu.

Pronalaza~ je svom mladom sadru-

gu poverio da su mentalna iscrpljenost,

po`ar, komercijalni protivnici i druge ne-

volje samo prostrujale pored njegove

produktivnosti i da jo{ uvek ose}a da mo-

`e visoko da se uzdigne uprkos otpori-

ma. Tako|e je rekao da je tokom svog

`ivota zaradio preko dva miliona dolara.

Ipak, da bi zaista primio ovu sumu, bilo

je potrebno da dobije legendarnih milion

dolara za svoje patente za naizmeni~nu

struju od Vestinghausa (*2).

Zato {to je bilo mnogo ~udnih inter-

pretacija u vezi s Teslinom pa`njom pre-

ma golubovima, slede}e Teslino pismo

Poli Foti}, mla|oj }erki Konstantina Fo-

ti}a, jugoslovenskog ambasadora u

SAD, citira se zbog jednostavnog por-

treta ljubavi za stvorenja iz detinjstva.

Naslovljavaju}i ga "Pri~a iz mladosti koju

je ispri~ao starac", on tu ispisuje zimsku

izolaciju ku}e u kojoj je bio ro|en, i svog

posebnog prijatelja, "veli~anstvenog

Ma~ka, najboljeg od svih ma~ora na

svetu."

U vezi s Ma~kom do{lo je do nje-

govog prvog zbli`avanja s elektricitetom

jedne sne`ne ve~eri kada je imao tri

godine. "Ljudi koji su {etali po snegu

ostavljali su iza sebe svetlucavi trag",

pisao je, "a grudva koji biste bacili na

ne{to ostavljala je svetlosni mlaz kao

kada se glava {e}era udari no`em ..."

^ak i u njegovom najranijem detinj-

stvu imao je vid koji je bio hiperosetljiv

na svetlost. Otisci stopala u snegu nisu

za njega bili u pome{anim senkama

plavog, purpurnog ili crnog kao {to su

izgledali drugima. "Osetio sam potrebu

da pomilujem ma~ka po le|ima. Ono

{to sam video bilo je ~udo od koga sam

(*1) Tako|e je u bronzi izlivena i kopija

na zahtev Me{trovi}a, koja mo`e da se

vidi u Tehni~kom muzeju u Be~u. Ot-

krio ju je 29. juna 1952. Teslin ne}ak

Sava Kosanovi}.

(*2) Mnogo kasnije, nakon pronalaza-

~eve smrti, Svizi je pazljivo nastojao da

proveri ovu pri~u ispituju}i Vestinghau-

sove arhive i nije mogao da joj na|e

ni{ta u prilog.

^OVEK VAN VREMENA

novembar-decembar 2010.

ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

U ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA ..................... 2

MOJ HOBI I PROFESIJA (2) .......................... 4

DIODNA SONDA .......................................... 10

IZBORNA SKUP[TINA YUOTC KLUBA ........... 13

^asopis

Saveza radio-amatera Srbije

Godiina [EZDESETTRE]A

PRORA^UN RR VEZA (5) ............................ 14

Mi{ljewem Ministarstva za kulturu i

prosvetu Republike Srbije ovo glasilo

je oslobo|eno poreza na promet

ISSN 1450-8788

CW FILTAR ......................................................... 21

ZA MLADE KONSTRUKTORE (8) ................. 22

Urednii{tvo

Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

mr Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX

Sini{a RADULOVI], dipl.in`. YU1RA

@ivota NIKOLI], dipl.in`.YT1JJ

Andra TODOROVI], YU1QT

Nenad PETROVI], YU3ZA

Tereza Ga{par, YU7NRT

SIMETRIRANJE NAPAJANJA ......................... 25

PROGRAM YUFF ...................................... 26

HAARP PROJEKAT ................................... 28

Redakciijja

11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VI

casopiis @ yu1srs.org.rs

Tel/fax: 011/3033-583

www.yu1srs.org.rs

MO@DA NISTE ZNALI (2) ......................... 30

“OTKA^ENE” NAPRAVE ......................... 32

DIPLOME ................................................. 34

Ovajj brojj tehnii~kii jje urediio

Sre}ko Mori}, YU1DX

E-mail: yu1dx @ sbb.rs

YU KT MARATON SEPTEMBAR 2010. ... 36

Pretpllata ii diistriibuciijja

Slavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

YU KT MARATON OKTOBAR 2010. ....... 37

NOVOUTVR\ENI TV KANALI .................. 38

[tampa

Grafi~ka agencija ”An|elika”

Beograd, Tel: 011/252-66-81

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

15000 7000

Tekstove dostavljati elektronskom obliku

(.doc, .rtf, .txt). Pisati u Wordu. Slike, {eme

i crte`e slati odvojeno (.jpg, .tif) u rezoluciji od

najmawe 300dpi. Sve {to po{aljete vra}amo

samo uz pismeni zahtev i prilo`en koverat za

odgovor. Stavovi autora su li~ni.

4000 2000

1500

1000

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{wa 600 din,

na teku}i ra~un: 205-2452-07 , poziv na broj

01 kod “Komercijalne banke” Beograd.

novembar-decembar 2010.

73, de RA CQ YU

R A D I O - A M A T E R I Z A M

M O J H O B I I PROF ESIJ A

(2)

Mi{a Stevanovi}

YU1MS

Raspadom SFRJ dolazi do pada mo-

je aktivnosti zbog profesionalnih obave-

za, ali od juna 1992. nalazim malo vi{e

vremena i ponovo se vra}am na UKT i

ispitivanje prostiranja talasa. Od tada se

"meteorskom brzinom" ni`u godine sve

do 1999. kada svi mi do`ivljavamo zver-

sko bombardovanje na{e zemlje od st-

rane doju~era{njih saveznika! I ponovo

radio-amateri u Saveznoj republici Ju-

goslaviji hrabro staju na branik otad`bine

i svojim vezama doprinose uspe{noj od-

brani zemlje!

Od 1992. do 1995. uglavnom se ba-

vim QRP radom tako da 1995. u takmi-

~enju "Tesla memorijal", kategorija stani-

ca do 3W izlazne snage na 144MHz,

osvajam III mesto u Saveznoj Republici

Jugoslaviji. Po~etkom 1996. nabavljam

linear od 90W, tako da sa QRP rada

prelazim na QRO rad.

Od tada pa do 2006. preokupacija mi

je bila na ispitivanju prostiranja talasa na

144MHz kao i dalje prou~vanje prirodne

pojave poznate kao sporadik E ili skra-

}eno Es. U tom cilju sre|ujem bazu po-

dataka napravljenu iz raznih izvora, a te-

`i{no od podataka koji su sukcesivno bili

objavljivani u "YU VHF/UHF biltenu" kao

i u ovom ~asopisu. Pored toga, na ras-

polaganju su mi bili i neki izvori iz inos-

transtva a od 2002. i podaci sa interne-

ta. Tako uspevam da zavr{im obimnu

studiju o ovoj pojavi na 2m bandu, ~iji

su delovi 2007. godine bili objavljeni u

~asopisu "Radio-amater" (od br. 5/2007.

pa do br. 3/2008).

Paralelno sa ovim studijama ponovo

se vra}am radu preko meteora (MS) u

prvom redu zbog toga {to se (2001) po-

javila izvrsna softverska platforma pod

nazivom WSJT/FSK441, koju je napisao

Nobelovac Joe Taylor K1JT, Sl. 11.

Sve zainteresovane za ovaj progra-

mski paket upu}ujem da pogledaju sle-

de}e internet adrese:

http://www.physics.princeton.edu/pul-

sar/K1JT/

http://www.qsl.net/dk3xt/wsjt.htm

http://www.arrl.org/tis/info/moon.html

http://www.arrl.org/tis/info/pdf/0112036.pdf

Miletom YU1ONO i Vladom YU1NOP, kre}e

u proveravanje pomenute metode kroz

prakti~an rad. Kasnije }e biti vi{e re~i o

uspesima ove grupe beogradskih oper-

atora u radu preko sporadi~nih mete-

orskih rojeva.

Vrlo brzo se pokazalo da su za ove

aktivnosti, a naro~ito za izlazak na EME

komunikacije, potrebni oetljiviji projem-

nici nego {to su to bili fabri~ki ure|aji.

U prvo vreme pristupilo se izradi anten-

skih pretpoja~ala a kasnije i pobolj{anju

karakteristika ulaznog dela kod fabri~kih

UKT ure|aja. Merenja na ure|ajima, ko-

ja su bila organizovana u RK YU1JRS,

su vrlo brzo to i pokazala. Nosioci ovog

posla su bili: Dragan YU1AW, Aca YU1EU,

Vlada YU1NOP i Gordan YU1NUJ. U

ovim aktivnostima su, po odre|enim pi-

tanjima, bili anga`ovani i Bora YU1NRV,

kao i Sveta YU1NRU.

Posle ove kra}e retrospektive moje

amaterske aktivnosti, pre}i }u na detalj-

niji opis pomenutih doga|aja, ljudi i op-

reme ali kroz prizmu razvoja posebnih

tehnika rada na 144MHz, jer sam i sam

u njima u~estvovao. Mislim da }e mla-

|im radio-amaterima biti interesantan i

prikaz trofejne tehnike koju smo 60-tih

godina pro{log veka, koristili po radio-

klubovima. Oni ~itaoci koji `ele o ovim

trofejnim vojnim radio-ure|ajima da sa-

znaju ne{to vi{e, mogu posetiti sajt na

slede}oj internet adresi:

http://www.radista.info/

Paralelno sa ovim akcijama vr{ila su

se razna ispitivanja fabri~kih antena, a

potom su se izvodila razna pobolj{anja

na njima. Na bazi takvog iskustva Moma

YU1EV (ex YU1NPW), Dragan YU1AW

(ex YU1NPW), Aca YU1EU (ex YU1NPZ)

i Vlada, YU1BB (ex YU1NOP), krenuli su

sa konstrukcijom slota koji je ubrzo po-

stao poznat kao: "YU ∅ B" antena. Vrlo

brzo im se pridru`uje jo{ jedna grupa

amatera u cilju prakti~nog testiranja ra-

znih varijanti ove antene, a me|u njima

je bio i autor! Po{to je ova nova ante-

na ve} pro{la prve testove Aca YU1EV

odlu~uje da napravi sistem od 4xYUØB

(ukupno 88 elemenata), za 2m band, i

da sa njim iza|e na EME.

Kasnije je ova tehnika zamenjena sa

uvoznim amaterskim SSB transiverima

koje smo nabavljali iz: Velike Britanije,

SAD, Japana i drugih zemalja. Na{i vr-

hunski operatori su na ovim KT i UKT

transiverima vr{ili razne prepravke u ci-

lju postizanja njihovih {to boljih radnih

performansi.

Moma YU1EV, prvi u Beogradu za-

vr{ava svoj linear sa 2x4CX250B, izlazne

snage oko 1,5kW inputa. Vrlo brzo i Aca

YU1EU tako|e, zavr{ava isti ovakav li-

near i obojica se pripremaju da iza|u na

EME komunikacije, na 144MHz! Dragan

YU1AW je, dok se pripremao za izlazak

na 432MHz i rad EME veza, bio inicija-

tor da se uspostavi kontakt sa astrono-

mskom Opservatorijom "Ru|er Bo{ko-

vi}", na Kalemegdanu u Beogradu, radi

upoznavanja sa prirodom meteora. Na

bazi tih kontakata Dragan i Aca su raz-

radili metodu ta~nog ra~unanja opti-

malnih vremena i azimuta za meteorske

rojeve. Me|utim, Aca je napravio anal-

izu efikasnosti i iskori~}enja ve}ih roje-

va, od strane operatora sa 144MHz. Po-

tom je izveo pravilan zaklju~ak da je on

nizk, a da bi se stanje popravilo predla`e

ve}u aktivnost operatora u radu preko

sporadi~nih meteorskih rojeva! Zbog to-

ga, od aprila 1978. Aca u saradnji za

Dragan YU1AW kre}e 1978. sa pr-

vim vezama na EME u tada{njoj Jugo-

slaviji, na 432MHz, u saradnji sa jo{ dvo-

jicom operatora iz kluba YU1BKL (Joca

YU1WA i Ivan YU1OFQ, koji je ujedno i

konstruisao kolinearnu antenu za 144MHz).

Pored uspeha ekipe iz Zagreba YU2CNZ,

koji su u maju 1977. ve} uveli SFRJ u

svet EME komunikacija (na 144 MHz)

evo sada i Dragan YU1AW osvaja novi

VVF opseg. Potom, 1980. Konstrui{e i

izgra|uje novu paraboli~nu antenu pre~-

nika preko 12m (Sl. 12) i na taj na~in, u

to vreme, postaje vlasnik NAJVE]E AMA-

TERSKE ANTENE NA SVETU!

Slika 11.

Nobelovac Joe

Taylor K1JT,

tvorac novih

vrsta rada

NA[A ISTORIJA (2)

novembar-decembar 2010.

Sveta (u sebi stalno ponavljam da se

veselim svim tim "putovanjima"!).

O ovim aktivnostima ~lanova RK

YU1BEF iza{ao je i ~lanak u ovom ~a-

sopisu (br. 11 iz 1959, na str. 336), od

autora Ilije Popovi}a YU1ER. Tako|e,

se}am se da je u na{em logoru bio or-

ganizovan i te~aj za lov na "lisicu". Ja

sam tada po prvi put ~uo o amaterskom

lovu na skrivenu radio-stanicu ("lisicu") i

uop{te prisustvovao ovoj aktivnosti. Ta-

da sam prvi put video i amaterske ure-

|aje za lov na lisicu! Ovo moje iskust-

vo sa logorovanja i iz tabora izvi|a~a,

duboko mi se urezalo u pam}enje! To je

bio i moj prvi du`i samostalni boravak

bez roditelja i svojevrsna prilika da, po-

red radio-tehnike, savladam i mnoge

ve{tine koje su krasile mlade izvi|a~e

(podizanje {atora, paljenje logorske vat-

re, orijentacija u prirodi i drugo).

Mnogo godina kasnije imao sam pri-

liku i ~ast da li~no upoznam izvanrednog

amaterskog operatora i divnog ~oveka,

radio-amatera Margeti} Vilima Ma{u

YU1GV, Sl. 13b, koji je u to vreme bio

~lan UO RK YU1BEF, i tesno povezan

sa izvo|enjem pomenute aktivnosti sa

planine Div~ibare.

Sl. 12. Draganova legendarna antena

Od 1977. do 1980. Na EME izlaze

jo{ i: YU1EU (144MHz), YU1EV (432

MHz) i Teo YU7PXB (144MHz). Na taj

na~in se u Srbiji u to vreme, me|u ra-

dio-amaterima, rade vrhunske stvari. a

sve to je amaterska zajednica pratila sa

divljenjem!

Eto, zbog takvih uspeha vredi se upus-

titi u pisanje ovog serijala jer }u pored

toga pomenuti i sve te divne drugove,

ljude i vrhunske operatore, ~iji je dopri-

nos na{oj afirmaciji bio ogroman! Ako bi

se merilo po radio-amaterskim norma-

ma onda se za njih mo`e re}i da su bili

"DOKTORI RADIO-AMATERSKE NAUKE"!

Sl. 13. Ova slika je bila objavljena na

naslovnoj strani ^asopisa "Radio-

amater", br. 2 iz februara 1959)

unapred utvr|enom planu odr`avao KT

skedove, rade}i tako kao YU1GK/p sa sta-

nicom u RK "Avala" YU1BEF, Sl. 13a.

Na samom kraju isti~em i to da u

meni i dalje tinja ljubav prema trofejnim

vojnim stanicama. Delom zbog toga {to

sam u Armiji radio na njima a delom i

zbog toga {to sam se u YU1FJK, prvo

susreo sa njima. Za sve one koji `ele

ne{to vi{e da pro~itaju o ovoj temi upu-

}ujem ih da pogledaju, pored ve} po-

menutog sajta "Radista.info" i druge saj-

tove sa ovom tematikom.

Sl. 13a. Deo ~lanka o RKYU1BEF

Cilj je bio da se mladi izvi|a~i sa Di-

v~ibara, ~uju sa svojim roditeljima u Be-

ogradu (koji su organizovano dolazili u

ovaj radio-klub da bi se javili svojoj deci)

odnosno da se na neki na~in familijari-

zuju sa amaterskom radio-stanicom!

II - MOJI PRVI KORACI U

RADIO-AMATERIZMU

2. PIONIRSKO DOBA

Od svojih instruktora u RK "Mo{a

Pijade" YU1IOP, ta~nije od Proki} Rad-

mila Proke, ~uo sam da je jo{ krajem

50-tih godina, pro{log veka, sa repub-

li~kog nivoa bila data inicijativa da Nar-

odna tehnika Beograda energi~no "u|e"

u {kole na teritoriji grada kao i op{tine

Savski Venac! Obzirom da sam 1959.

i{ao u O[ "Branko Para}", na Senjaku,

op{tina Savski Venac, i ja sam, kao pio-

nir i osnovac, bio obuhva}en ovom ak-

tivno{}u, Sl. 13.

Sl. 13b. ^lanovi RKYU1BEF

ispred klupske prostorije

Od njega sam ~uo dosta detalja ve-

zanih za aktivnosti koje je sprovodio

njegov klub u saradnji sa dru{tvenim or-

ganizacijama. Ma{a je stalno isticao zna-

~aj saradnje radio-amatera i omladinskih

organizacija, a naro~ito sa izvi|a~ima. Ta

saradnja se kasnije znatno razvila na

obostrano zadovoljstvo i mnogi izvi|a~i

su postali odli~ni radio-amateri i obrnu-

to. Kasnije 70-tih godina, pro{log veka,

ova aktivnost se pro{irila i na druge op-

{tine u Beogradu. Tako sam imao prilike

da se upoznam i sa mnogim izvi|a~ima

na Novom Beogradu, a posebno u sek-

ciji YU1AFP. Tako|e, i moj veliki prijatelj

i drug, ina~e izvanredan konstruktor i

radio-amater, Sveta Vojvodi} YU1NRU,

je preko aktivnosti sa izvi|a~ima upoz-

nao i ljubav svoga `ivota (i danas je sa

XYL Desom u sre}nom braku okru`eni

ljubalju svojih sinova).

Danas, u vreme razvijenih komuni-

kacija preko Interneta i mobilnih telefo-

na, to mladima mo`da i ne izgleda zani-

mljivo! Me|utim, te 1959. kada mnoga

doma}instva nisu imala ni radioaparat u

ku}i, a kamoli TV, ta amaterska radio-

stanica je predstavljala tehni~ko ~udo i

kod nas pionira palila je bujnu de~iju ma-

{tu! Tako|e, bila nam je posebno draga

jer smo preko nje mogli da razgovaramo

sa svojim roditeljima! Tada sam od tih

divnih ljudi, radio-amatera i operatora,

prvi put ~uo da se sa tom radio-stani-

com mo`e imaginarno "putovati" po ce-

lom svetu", ali uz pomo} radio-talasa!

Ovo mi se duboko urezalo u pam}enje

i verujte i dan danas se toga rado se-

}am dok radim na amaterskim bandovi-

ma, sa amaterima i prijateljima iz celog

Potom sam u junu te iste godine,

preko Planinarskog dru{tva "Josif Pan-

~i}" sa Senjaka, oti{ao na logorovanje,

na planinu Div~ibare kod Valjeva. Tu

sam imao prilike da po prvi put vidim

amatersku KT radio-stanicu u radu, a

koju je za potrebe na{eg logorovanja in-

stalirao Slavko Isakov YU1GK. On je po

novembar-decembar 2010.

NA[A ISTORIJA (2)

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: