2007-01.pdf

I Z K N J I G E

“

A -

”

Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney

Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a YZ1YZ

Dogod su ga ostavljali da na miru

u`iva u ljubavi s elektricitetom u svojoj

menhetenskoj laboratoriji, Tesla je bio

najsre}niji `ivi ~ovek.

Nije govorio ni: Sada }u opisati

elektronski mikroskop; Sada }u opisati

kosmi~ke zrake; Sada }u opisati vaku-

umsku radio-cev; Sada }u opisati X-

zrake. Kada bi opisivao vakuumsku cev

koja je, kako se ispostavilo, bila pret-

hodnik Audiona, radio su zvali BE@I^-

NA, a be`i~na jedva da je bila u povo-

ju. Kada je opisivao zamu}ene fotograf-

ske plo~e u svojoj laboratoriji i vidljivo i

nevidljivo svetlo, ~ak ni Rentgen nije

znao {ta su to X-zraci i kakva bi im

mogla biti primena. A kada je Tesla

proizveo plamen koji je opisao kao

"Vatru koja nije tro{ila materijal pa ~ak

ni hemijsku reakciju",

tanje molekula i njihovog etera izaziva

eterski napon ili elektrostati~ke naboje;

izjedna~avanje ostalih napona pokre}e

druga kretanja ili elektri~ne struje, i or-

bitalno kretanje proizvodi efekte elekt-

romagnetizma i stalnog magnetizma."

Pri kraju osamdesetih i po~etku de-

vedesetih godina `iveo je u takvom pe-

riodu. No kada je odr`ao ~etiri epohal-

na predavanja u Americi i Evropi 1891-

92, postao je, za svega nekoliko mese-

ci, najslavniji nau~nik sveta. I njegov

privatni `ivot nije vi{e nikada bio isti.

Ovo je bilo samo tri godine nakon

{to je, obra}aju}i se istom nau~nom

skupu, obznanio energetski sistem koji

}e revolucionisati industriju i sprovesti

svetlost ~ak i do najudaljenijih domova.

Sada je opisivao svoja istra`ivanja same

prirode elektriciteta putem svetlosnih

dugih efekata, dr`e}i publiku u napeto-

sti.

^udne, rodi sli~ne figure za kated-

rom u svom belom fraku i ma{ni, bio je

visok preko dva metra jer je nosio obu-

}u s debelim plutanim |onovima za

vreme opasnih demonstracija. Dok se

zagrevao u svome nastupu, njegov vi-

soki, gotovo falsetni glas podizao bi se

uzbu|eno. Publika, op~injena modulira-

nom bujicom re~i, igrom svetla i magi-

jom, zurila bi kao u transu.

on je verovatno

dodirivao fiziku plazme.

Scena sa koje je govorio bila je os-

vetljena zaprepa{}uju}im svetlima cevi

napunjenih gasom, od kojih su neke

bile fosforescentne kako bi se poja~alo

ble{tavilo i za koje je ponegde koristio

uranijumsko staklo. One su bile prete~e

dana{njeg fluorescentnoh svetla. Tesla

ih nikada nije patentirao ili komercijalno

koristio, i one su se pojavile tek nakon

pedeset godina. Za ovo predavanje, ka-

rakteristi~no, Tesla je stavio cevi u ime-

na - ne samo poznatih nau~nika ve} i

svojih omiljenih srpskih pesnika.

"Pojave na koje smo gledali kao na

~uda koja su izmicala obja{njenju sada

vidimo u druga~ijem svetlu", saop{tio je

Ameri~kom institutu elekroin`enjera.

"Varnica sa indukcionog kalema, sjaj

elektri~ne sijalice, manifestacije meha-

ni~kih sila struja i magneta vi{e nisu iz-

van na{eg poimanja. Umesto nerazu-

mevanja, kao ranije, njihovo pona{anje

sada u na{oj svesti podsti~e jednosta-

van mehanizam i, premda jo{ uvek na-

ga|amo kakva je njegova ta~na su{tina,

ipak znamo da istina ne mo`e ostati

skrivena jo{ dugo vremena, a instink-

tivno ose}amo da razumevanje svi}e u

nama. Mi se jo{ uvek divimo ovim pre-

krasnim pojavama, ovim stranim silama,

no vi{e nismo bespomo}ni ..."

Kako je nau~ni jezik bio potpuno

neadekvatan, Tesla je opisivao vizuelne

efekte na na~in pesnika koji je za-

ljubljen u ~istu igru plamenova i svetla.

Ovo mu je izgleda bilo isto toliko va`no

kao i iskori{}avanje energije koja je le-

`ala unutar njih. Ipak, ni jedan nau~nik

nije mogao da ga ispravi u vezi s teh-

ni~kim pojedinostima.

Okrenuv{i se se ka stolu, vra~ je

pa`ljivo izabrao te`ak ogled. "Evo jed-

nostavne staklene cevi iz koje je vaz-

duh delimicno istisnut", rekao je. "Uhva-

ti}u je, dove{}u svoje telo u dodir sa

`icom koja provodi naizmeni~nu struju

visokog napona i cev u mojoj ruci }e

zaslepljuju}e bljesnuti. U koji god po-

lo`aj da je stavim, gde god da je po-

merim, dokle god mogu da dosegnem,

njeno ne`no, ugodno svetlo ostaje nes-

manjenog intenziteta."

Bez obzira na vatromet, filozofiju i

poeziju, svaka njegova nau~na tvrdnja

zasnivala se na eksperimentima koje je

li~no ponovio najmanje dvadeset puta.

Svaki deo opreme bio je nov, on ga je

li~no zamislio i obi~no izradio u svojoj

radionici. Ista demonstracija retko je

ponavljana od jednog do drugog preda-

vanja.

Govorio je o ~udnoj fascinaciji elek-

tricitetom i magnetizmom, "koji naizgled

imaju dvojni karakter, jedinstven me|u

silama prirode, s njihovim osobinama

privla~enja, odbijanja i obrtanja. Njiho-

vim ~udnim manifestacijama misterioz-

nih agenasa", koja stimuli{e i uzbu|uje

um.

No kako ih objasniti?

"Infinitezimalni svet, s molekulima i

atomima koji se obr}u i kre}u u orbita-

ma, umnogome nalik na nebeska tela,

koje nose sa sobom i najverovatnije

obr}u sa sobom eter, ili drugim re~ima,

nose stati~ke naboje", govorio je, "izgle-

da mome umu kao najverovatniji

model, i jedini koji, na prihvatljiv na~in,

obja{njava ve}inu uo~enih pojava. Obr-

[to se pak neadkvatnosti nau~ne

terminologije toga doba ti~e - perju na-

lik blistavo pra`njenje elektriciteta u va-

kuumskim cevima, koje je u svojim

predavanjima nazivao ~etkom, bilo je

zapravo snop elektrona i jonizovanih

molekula gasa. Nije govorio: sada }u

opisati ciklotron, po{to ta re~ nije ni

postojala; no to {to bi opisao i to {to bi

prikazao od nekih je kasnijih znalaca

opisano kao rana prete~a razbija~a ato-

ma.

Kada je cev koju je dr`ao u ruci po-

~ela da sija - pokazuju}i, izme|u osta-

log, politi~ku poruku o sigurnosti naiz-

meni~ne struje - "Profesor" Braun, Edi-

sonov agent, podigao se neprimetno i

napustio dvoranu. Njegov }e {ef gristi

nokte kada ~uje za ovaj hokus-pokus.

No D`ord` Vestinghaus, koji je do{ao

~ak iz Pitsburga da bi ~uo ovo predava-

nje, nagnuo se napred, zatresao glavom

i nasmejao se.

^OVEK VAN VREMENA

strana 2.

januar-februar 2007.

ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

U ovom broju Va{eg

~asopisa mo`ete na}i:

TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2

60 GODINA ^ASOPISA .................................... 4

MAGNETSKA ANTENA ZA 7 I 10MHz ........

SKOTCH WHISKY YU1SW ....................... 11

RADIO-TALASI I DX VEZE ................. 12

^asopis

Saveza radio-amatera Srbije

Godiina [EZDESETA

KORIST OD PAR^I]A KOAKSA .............. 15

ZA[TITA VOZILA OD KRA\E .................. 16

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu

i prosvetu Republike Srbije

oslobo|eno poreza na promet

ISSN 1450-8788

TRI BANDA @I^ANI BIM ........................... 18

AKTIVNE MAGNETSKE ANTENE ............ 22

Urednii{tvo

Gl. urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX

Dragoslav DOBRI^I], in`. YU1AW

Milovan MARKOVI], YU1AU

Andra TODOROVI], YU1QT

Milan VUJNOVI], YT1WG

Bo`idar @IVANOV, YT1ZB

Branislav SAVI] YU1XW

Nenad PETROVI], YZ1ZA

Svetislav MATI], 4N1AW

@ivota NIKOLI], YZ1AA

@ivota DEKI], YU1EI

FILTRIMA PROTIV [UMA ........................ 26

GENERISANJE ENERGIJE IMPULSIMA ... 28

VE3FF U BEOGRADU .............................. 32

ARDF KALENDAR ZA 2007. ................... 34

ORIJENTIRIMG KALENDAR 2007. ......... 35

ATLETSKI KALENDAR 2007. ................. 36

Redakciijja

11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VI

E-mail: yu1srs @ beotell.yu

Tel/fax: 011/3033-583

OBUKA I ISPITI ZA ARG ......................... 37

ARF QSL KARTE ..................................... 40

Ovajj brojj tehnii~kii jje urediio

Sre}ko Mori}, YU1DX

E-mail: yu1dx @ eunet.yu

TESLINE ANEGDOTE .............................. 41

VHF REPETITORI U SRBIJI ...................... 42

Pretpllata ii diistriibuciijja

Slavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

OGLASI ................................................... 43

[tampa

Grafi~ka agencija ” AnðelIka ”

11090 Beograd, Tel: 063/185-36-30

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

12000 5000

Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketi

u DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kao

posebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-

tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-

{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`en

koverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

3000 1500

1000

500

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, na

teku}i ra~un: 205-2452-07 , poziv na broj 01

kod “Komercijalne banke” Beograd.

januar-februar 2007.

strana 3.

73, de RA CQ YU

[E Z D E SE T S V E ] I C A

Z A V E L I K I J U B I L E J

@. Resanovi}

YU1MK

Primerak ~asopisa koji ~itate je jubi-

laran: proteklo je punih {ezdeset godina

od dalekog januara 1947. godine kada je

od{tampan prvi broj "Radio-amater"-a.

Kroz ovaj dugi vremenski period ~asopis

je imao velikih uspona, ali i padova kvalite-

ta i tira`a, koji su naj~e{}e bili uslov-

ljeni op{tim stanjem u na{em dru{tvu ...

Uredni{tvo je u pojedinim periodima uz

velike napore nastojalo da obezbedi re-

promaterijal neophodan za {tampu, ali i

da prikupi kvalitetan sadr`aj, koji garan-

tuje ekonomsko poslovanje. Jer, krajem

{ezdesetih godina, umesto bud`etskog

finansiranja, ~asopis je pre{ao na samo-

finansiranje, koje je pred Uredni{tvo i

Redakciju postavilo nove kvalitativne i

komercijalne zahteve.

iji. Industrijalizacija i elektrifikacija bili su

prioriteti razvoja dru{tva, ali i zadaci koji

su bili postvljeni pred ~asopis. Sredinom

pedesetih javljaju se prve ozbiljnije te{-

ko}e oko finansiranja uzrokovane lo{im

privrednim prilikama u zemlji. Od tada,

pa sve do danas, javlja se problem ne-

dovoljnog plasmana ~asopisa u organi-

zaciju, koji je poku{avan da se prevazi|e

administrativnim putem: obavezom da

svi operatori budu obavezno pretpla}eni

na ~asopis. Ovaj na~in pove}anja plas-

mana ~asopisa u vi{e navrata je nared-

nih godina ponavljan, ali nikada nije dao

zadovoljavaju}e rezultate.

Tih godina kvalitet objavljenih ~lana-

ka je pobolj{an objavljivanjem ve}eg broja

veoma uspe{nih nagradnih konkursa za

gradnju ure|aja. Uslovi konkursa su tako

koncipirani da je tekstove, koji obrazla`u

konstrukciju, uz neophodna prilago|ava-

nja bilo mogu}e odmah {tampati u ~a-

sopisu.

Prelazak na samofinansiranje po~et-

kom sedamdesetih zahtevao je krajnju

racionalizaciju poslovanja i usmeravanje

dela sadr`aja ~itaocima izvan na{e orga-

nizacije. Ovakva orijentacija je krajem

sedamdesetih i po~etkom osamdesetih

doprinela da je tira` neprekidno pove}a-

van, a time i finansijska stabilnost pos-

lovanja. Dovoljno je re}i da je tih godi-

na PRODATI tira` bio preko 10.500

primeraka i da je svakog meseca oko

600 primeraka odlazilo u tada{nji SSSR.

Privredna kriza u zemlji sredinom i

krajem osamdesetih imala je zna~ajan

uticaja i na na{u organizaciju: mnogi

klubovi, zbog nedostatka finansijskih sre-

dstava (prekid saranje s JNA i nezain-

teresovanost organa vlasti za na{u or-

ganizaciju) prestaju s radom a ~lanstvo

se osipa.

Sadr`aj prvih prvih godina izla`enja

bio je pro`et nastojanjima da se popu-

ni nedostatak stru~ne literature iz oblas-

ti elektrotehnike, elektronike i teleko-

munikacija. U to vreme ~asopis je prak-

ti~no bio jedino stru~no {tivo iz ovih ob-

lasti koje je redovno izlazilo u Jugoslav-

Po~etak devedesetih je katastrofalan

za organizaciju: dolazi do raspada jugo-

slovenske organizacije, Savez prakti~no

prestaje s radom a aktivnost na opsez-

ima malog broja entuzijasta svedena je

na minimum. Super inflacija i o{tre san-

kcije, ignorisanje me|unarodne zajed-

nice svih organizacija, me|u kojima i

radio-amaterske, imali su pogubni uticaj

na na{ savez. Ipak, i u ovim nenormal-

nim uslovima ~asopis je nastavio da iz-

lazi kao dvobroj pod imenom "Radio".

Uredni{tvo je nastojalo da onemogu}i

prestanak izdavanja, {to je bila sudbina

mnogih, ne samo stru~nih publikacija.

Iako je pretplatna cena menjana sva tri-

~etiri dana, iako je {tampan na lo{em

papiru i skromnom tira`u 1.800 primer-

aka - ~asopis je opstao i do~ekao bolja

vremena.

Sredinom devedesetih dolazi do sta-

bilizacije privrednih prilika, do "~vrstog"

dinara, {to je imalo uticaja i na po~etak

konsolidacije na{e organizacije. Savez

preuzima kompletan posao oko pripre-

me, {tampanja i distribucije ~asopisa,

menja ime u "Radio-amater CQ YU" i

donekle menja izdava~ku politiku usme-

ravaju}i u velikoj meri sadr`aj prema

potrebama ~lanstva. To je otvorilo "pra-

zan prostor" za pojavu novih, komercijal-

nih glasila koja pokrivaju ostale intere-

sante elektronike i telekomunikacija, Ove

publikacije i danas uspe{no opstaju na

tr`i{tu.

^asopisi - prete~e:

”Telegraf i telefon”

(po~eo da izlazi u

Beogradu 1924);

”Radio [port” (Zagreb,

1924); Jugoslovenski

radio Tesla” (Novi Sad,

1935); ”Radio-amater”

(Beograd, 1937); ” Radio”

(Zagreb, 1945)

60 GODINA ^ASOPISA

strana 4.

januar-februar 2007.

Raznoliki sastav autora uz razli~ite

nivoe objavljenog materijala doprineo je

da je proteklih godina ~asopis za mnoge

bio nezaobilazna literatura, koja je dopri-

nosila ne samo informisanju nego i ob-

razovanju iz mnogih tehni~kih oblasti.

Veliki broj objavljenih ~lanaka i posle ne-

koliko desetina godina aktuelan je i ima

teorijsku i prakti~nu vrednost.

Svedoci smo stagnacije radio-ama-

terske aktivnosti u celom svetu Ovaj

pora`avaju}i trend nije mimoi{ao ni na-

{u organizaciju. Mnogi klubovi prestju s

radom a velika ve}ina jedva egzistira.

Tako|e, starosna struktura ~lanstva je

sve nepovoljnija jer nema mladih u or-

ganizaciji. Ne{to treba uraditi da se ovaj

nepovoljni trend zaustavi, da se iza|e

iz ove "{ah-mat" pozicije.

Ovom prilikom ne bi trebalo zabora-

viti ni ljude koji su posve}eno radili na

neprekidnom podizanju renomea ~aso-

pisa. Prvih godina izla`enja na pripremi

~asopisa bili su anga`ovani ~itavi timovi

profesionalaca (gl. urednik, odgovorni ure-

dnik, tehni~ki urednik, dva crta~a, blaga-

jnik, administrator...), da bi kasnije ovaj

broj, zbog racionalizacije, bio redukovan.

Prvi urednik bio je Miodrag Tijani} (4

godine), zatim Vsevolod Jovanovi} (14),

@arko Resanovi} (32), Vladan Kecman (1)

i Sre}ko Mori} (10)

Razlog za ovakvo stanje radio-ama-

terske organizacije vi{e je nego o~igle-

dan: prisutan je izvanredan razvoj svih

vrsta komunikacija, koje su neuporedivo

atraktivnije i jeftinije od na{ih na~ina

odr`avanja radio-veza. Pro{la su vreme-

na kada je za operatorsku licencu bilo

neophodno proveriti "politi~ku podobost"

svakog pojedinca (pedesetih godina),

prestrogih ispitnih komisija i potrebe

posedovanja visokog nivoa tehni~kih i

manipulatorskih znanja. Upravo na planu

popularizacije radio-amaterizma i u

oblasti pokretranju novih inicijativa ~aso-

pis mo`e zna~ajno da doprinece. Ovo

utoliko pre {to su oko ~asopisa, kao

sto`era, danas okupljeni, kao i u pro{lo-

sti, iskusni ~lanovi koji bi mogli ne samo

da podr`e nego i da realizuju inicijative

koja do|u iz ~asopisa.

Prvi broj ~asopisa ”Radio-amater”

iza{ao je januara 1947. godine

Novi vek uvodi i novu tehnologiju u

{tampanje i pripremu ~asopisa. Umesto

monotipskog, kasnije linotipskog slaga-

nja olovnih slova i redova, osamdesetih

dolazi fotoslog, zatim primena ra~unara

u pripremi stranica i, najzad, kompletna

obrada teksta i fotografija ra~unarom.

Danas ve}ina autora Uredni{tvu dostav-

lja ~lanke u elektronskom obliku, tako

da sada{nji urednik Sre}ko Mori} uspe-

va, potpuno sam, da rediguje rukopise,

prelama stranice, obra|uje fotose i diza-

jnira naslovne stranice!

Trenutno ~asopis izlazi dvomese~no,

plasira se ~lanovima koji uplate odgo-

varaju}u ~lanarinu. Sadr`aj je specifi~an,

usmeren samo ~lanovima na{e organi-

zacije i ne mo`e se mo`e kupiti na ki-

oscima i u knji`arama. To ima neposre-

dnog odraza na tira` s kojim ne bi tre-

balo da budemo zadovoljni.

Bili bismo nepravedni kada u trenu-

cima obele`avanja ovoga zna~ajnog ju-

bileja ne bismo pomenuli one bez kojih

~asopisa ne bi ni bilo: vi{e od hiljadu

autora za ovo vreme objavljivalo je ne-

koliko desetina hiljada stru~nih ~lanaka,

tehni~kih prikaza, foto-reporta`a... Skro-

mni honorari nikada nisu bili motiv za

njihove napise; `eleli su da se nova sa-

znanja ili neka nova konstrukcija obraz-

lo`i, a radost i zadovoljstvo zbog uspe-

{ne izrade podeli s ~itaocima. Struktura

saradnika bila je veoma raznolika: ima

autora srednjo{kolaca, vojnih lica, gra-

|ana svih profesija i uzrasta (~ak i sve-

{tenika!), ali i akademskih gra|ana kao i

doktora tehni~kih nauka. Mnogima je

saradnja u ~asopisu bila polazna ta~ka

za dalje stru~no opismenjavanje, a neki-

ma i kvalifikovana referenca za dalje na-

predovanje u struci.

Zavr{avaju}i ovaj ~lanak izra`avamo

nadu da }e ~asopis nastaviti uspe{no da

izlazi i da }e doprineti da slede}i jubilej

do~ekamo u povoljnijim uslovima za rad

Saveza.

73, de @arko, YU1MK

Odli~ni konstruktori:

Mirko Vo`njak YU1AD (levo) i

@ivota Nikoli} YU1JJ,

analiziraju Mirkovu konstrukciju

repetitora

Kroz ovo vreme ~asopis je bio ~vrs-

to povezan sa Savezom prate}i sva do-

ga|anja i akcije. I vi{e od toga: bio je ne

samo inicijator nego u realizator brojnih

aktivnosti. Pomenu}emo samo izradu

kompleta predajnika za ARG, izradu po-

kretne izlo`be fotografija amaterskih ak-

tivnosti, organizaciju emitovanja TV pro-

grama u okviru velikih akcija Saveza ...

Zna~ajan je bio doprinos Uredni{tva oko

pripremanja dodatne literature za potre-

be ~lanova: priru~nika, knjiga diploma,

adresara, inicujativa za {tampanje knjiga

"Antene" K. Rothamela i "Radio-priru~-

nika" B. Metzgera, stotine hiljada QSL-

ki, brojne diplome... Treba pomenuti i

nedavno pripremljen CD s prikazom svih

brojeva ~asopisa od{tampanih u periodu

2000-2005. godina.

Dugogodi{nja aktivnost u organizaciji i

~asopisu (L-D stoje):

glavni urednik ~asopisa pedesetih

godina Vsevold Jovanovi} (ex YU1AO),

\ura Boro{i} YU1AG i

Ferid Suman YU1AF

januar-februar 2007.

strana 5.

60 GODINA ^ASOPISA

Plik z chomika:

Inne pliki z tego folderu:

Inne foldery tego chomika: